MoreofSea 🌅📷

ℹ️📌Ukoliko planirate neko putovanje ili me kontaktirate za pronalaženje povoljnih kombinacija za željene destinacije -savet: planirajte što ranije, koliko je god moguće budite fleksibilni sa datumima polaska-povratka, kao i da veći broj osoba u smeštaju - smanjuje cenu po osobi

Umesto gubitničke, ja ću da podelim ovaj snimak pobedničke žurke i rejva u centru🏆🕊🔥🎶. (Novi Sad, 26.10. spacemotion)

Jeste li nekada bili toliko daleko od svega da ste imali osećaj da ste na kraju sveta? Nigde nikoga, možete da vičete iz sveg glasa, a da vas niko ne čuje. Gde? Ja ovde: na ostrvu Astypalea 🇬🇷 (septembar, 11 sati brodom od kopna), udaljena nepristupačna pustara-📍Uvala Panormos

Kreće vreme akcija i period povoljnih cena avio karti, pa je i ok na vreme razmišljati o nekim martovskim izletima do npr. ovog nama pristupačnog, a prelepog poteza izmedju Azurne obale🇫🇷 i Ligurije🇮🇹. 🌳🌴🌸🌼🌞

mobilni telefon! xitter.gq/begeckanana/status/211…

Novi RTS bi trebalo da emituje onaj skrinsejver s akvarijumom na prvom, a kamin na drugom programu. To je jedino što će ubuduće imati smisla. Dnevnik od po sata na televizijama uglavnom je ostao navika starijih, između turskih serija i Slagalice. Televizijske vesti gube publiku, naročito među mlađima, koji sve ređe gledaju klasični TV program. Prema Reutersovom istraživanju za 2026, u Srbiji 85% ispitanika koristi internet kao izvor vesti, dok televiziju koristi 51%. Televizor je i dalje prisutan, ali klasični TV program više nije glavni način informisanja. Televizija je sve više prevaziđena, a njen uticaj sve manji (što se i pokazalo). Kredibilne i profesionalne redakcije svakako treba da nastave da proizvode kvalitetne programe i proverene vesti, ali prvenstveno u formi prilagođenoj digitalnim platformama, gde je danas publika. TV aparat ionako sve više služi za YouTube i Netflix nego za klasični TV program. Ovo je opšti trend u svetu. 📊 Prema Reutersovom Digital News Reportu 2026, televizija je glavni izvor vesti za 18% mladih (18-24 god.), 21% (25-34 god.), 26% (35-44 god.), 34% (45-54 god.) i 47% starijih od 55 godina. Čak 77% ispitanika na 48 tržišta nedeljno gleda onlajn video-vesti, a u 45 od 48 tržišta one imaju veći nedeljni doseg od klasičnih televizijskih vesti. reutersinstitute.politics.ox…

Uz #NewProfilePic idemo mi ono naše. Jedan dobrojutarnji video iz malog mista☀️ #travelvideo 📍Marettimo🇮🇹

Da li je ovo posao za Poverenika? Gde je ovde zaštita privatnosti? xitter.gq/Radio021/status/211822… Na navedenom portalu enaplatafruskagora.co.rs/ omogućeno je da bilo koje lice, jednostavnim unosom registarske oznake vozila, bez autentifikacije, dokazivanja vlasništva ili drugog oblika provere ovlašćenja, dobije informacije o datumu prolaska vozila i lokaciji (kapiji) na kojoj je prolazak evidentiran. Bilo koje treće lice koje poznaje registarsku oznaku određenog vozila može, bez znanja i saglasnosti njegovog vlasnika ili korisnika, pribavljati informacije o njegovom kretanju. @Radio021 @PoverenikRS

Jedna nesvakidašnja priča iz Italije ovih dana. Misteriozni Šveđanin, Danijel, momak sa amnezijom koji je nedeljama živeo na napuljskom aerodromu - kao iz filma Terminal Na aerodromu Capodichino u Napulju dešavalo se nešto što retko viđate u stvarnosti. Visok, plavokos mladić, uredan i tih, danima i nedeljama je lutao terminalom. Od otvaranja do zatvaranja (oko 03:30 do 22:30) sedeo je na klupama, šetao, a noću spavao u zoni dolazaka ili oko zgrade. Nije imao dokumente, novac ni telefon. Daniel, 25 godina, tvrdio je da je Šveđanin - ali ništa više nije mogao da se seti. Priča koju je pričao bila je fragmentarna: došao je u Italiju kao turista, u Rimu ga je grupa pretukla i opljačkala (dokumenti, novac, telefon), a od traume je upao u amneziju. Kako je stigao iz Rima u Napulj - nije znao. Porodica u Švedskoj izgubila je kontakt još u avgustu i prijavila nestanak. Radnici aerodromskih kafića, prodavnica i putnici su ga primetili jer je bio izuzetno pristojan. Donosili su mu hranu, piće i odeću. Zvanične službe su pokušale da pomognu već u prvim danima, ali je odbijao svaku institucionalnu pomoć i ostajao na aerodromu. Scena je podsećala na film Terminal (2004) sa Tomom Hanksom - čovek koji ostaje zarobljen na aerodromu bez mogućnosti da ode dalje. Samo što ovde nije bila birokratija, već gubitak pamćenja i odsustvo dokumenata. Mediji su ga čak nazvali „Chris Martin iz Capodichina“ zbog izgleda. Osoblje aerodroma strahovalo je da bi, ukoliko bude primoran da napusti Capodichino, izgubio sistem podrške koji je, ma koliko krhko, uspeo da izgradi. Zatvaranje aerodroma zbog građevinskih radova iznelo je na videlo tešku situaciju u kojoj se našao ovaj mladić (oko 1. novembra). Terminal je morao biti ispražnjen, pa je slučaj postao javan. „Intervenisali smo juče, čim smo saznali za situaciju“, kaže Chiara Marciani, većnica za socijalnu politiku u gradskoj upravi Napulja. „Naš tim za hitne intervencije, u saradnji sa socijalnim službama, stupio je u kontakt s Danielom i pokrenuo proces pružanja brige. Predložili smo mu da pređe u prihvatilište za hitne slučajeve, na šta je on odmah pristao.“ „U međuvremenu smo bili u bliskom kontaktu s konzulatom i ambasadom kako bismo utvrdili - s obzirom na to da se ničega ne seća i da nema ni dokumenata ni novca - ima li porodicu i kakva je njegova situacija.“ Obavestili su švedski konzulat, čime su pokrenuli proces koji je doveo do srećnog završetka priče koja, ipak, još uvek sadrži određene nerešene misterije. 3. novembra 2026. porodica ga je prepoznala preko vesti i fotografija. Razgovarao je telefonom sa ocem - prvi put od avgusta. Rekao je da želi kući. Opština Napulj, konzulat i švedska ambasada sada organizuju privremene dokumente i povratak u Švedsku. Daniel je bezbedan i zbrinut. Priča koja je počela kao misterija na aerodromu završila se srećnim ishodom - gotovo kao da je neko snimio nastavak Terminala, samo u Napulju.