toma sila tm

Тајана Потерјахин ових дана бриљира. "За то што су Срби изабрали Аиду Ћоровић, Дубравку Стојановић, Вукашина Милићевића и све друге креатуре чија је животна мисија да разоре српство и српску Цркву, крив је Александар Вучић: све ове набројане он је товио, мазио, покушавао да поткупи, док је са друге стране, патриоте држао далеко од шансе да било шта промене и на било шта утичу. Имао је све полуге власти у рукама. Проценио је да су шатре оно што ће српски народ препознати као српство, али је зато систематски уништио све шансе да га једном замени десна опција. Зашто? Зато што се он представљао као десна опција. А био је сигуран да ће баук Друге Србије заувек да га држи на власти. Да Срби нису толико глупи и посуновраћеног ума, да икада гласају за Аиду Ћоровић и Дубравку Стојановић. Али, јесу. Уместо шатре и Ере Ојданића, Аида се сакрила иза предимензионираног крста, слике Ратка Младића и заставе са Христом. Једноставно, победили су га у његовој игри. Милион пута сам ово већ написала: исти процес, различите фазе. Нема много воље да се то разуме. Него ме питају зашто сам песимиста. Зато што још није обележен гроб Милана Недића, и у "ослобођеној Србији" сигурно неће бити. У победи коју слави Дубравка Стојановић неће бити. Вама је то вероватно небитно. Друга тема. То је иста тема. Фолклорно српство је променило страну. Шајкаче, заставе, три прста, коло. Оно које називамо удбашким. Ту је. Јаче него икад. Јер се право српство не грли са Аидом и Дубравком. Оно труне негде без гроба и знамена."