Marko Kaznovac

Na osnovu člana 46 u vezi sa članom 18 Ustava Republike Srbije (čiji sam državljanin od rođenja, što je jedino drž. koje sam ikada imao, jer nisam nikada ni pokušao da imam neko drugo drž.) da vam napišem svoje mišljenje: A) SRBIJA TREBA DA BUDE ČLANICA EU. Da bi to postigla, Srbija treba da dostigne određene propisane standarde u raznim oblastima (vladavina prava, ljudska prava, ekonomija, ekologija i dr.). B) STANDARDE ZA A) SRBIJA TREBA DA DOSTIGNE ZBOG SEBE SAME, SVOJIH GRAĐANA RADI, A NE RADI FORMALIZOVANJA A). Dakle, zbog svojih građana i zbog svog razvoja Srbiji je potrebno da postane “normalna” zemlja. Sa aspekta građana, formalizacija A) postaje tada realno nebitna, i ostaje kao političko, a ne kao civilizacijsko pitanje ili pitanje opstanka kao što je sada. C) REALNO NE POSTOJE PREPREKE DA B) SRBIJA OSTVARI SAMA. Srbiji ne treba nikakva pomoć “sa strane” da građani Srbije počnu da poštuju propise sopstvene zemlje. Čak je bolje da nam na tom putu NIKO ne pomaže. Nismo nesposobni. Svako ko tvrdi da ne možemo sami, nipodaštava građane Srbije. Pod “sa strane” mislim na sve koji nisu Srbija: SAD, EU, Rusija, Kina, bukvalno sve strance i strane faktore. D) TRENUTNI REŽIM MRDNUO NIJE KA A) I B). Svako ko podržava trenutni režim je protiv A) i B). E) TRENUTNO, EU PODRŽAVA TRENUTNI REŽIM. Namerno pišem “trenutno” jer se stanje možda promeni. EU je: - priznala sve rezultate svih pokradenih izbora u Srbiji, iako je i sama konstatovala krađu; - finansirala i finansira režim koji konstantno krade izbore; - na listu svojih strateških prioriteta stavila uništavanje prirode Srbije; - odustala od primene sopstvenih vrednosti kada je Srbija u pitanju. ZAKLJUČAK (ako grešim, ispravite me): 1) Ako EU (koliko vidim, na sve načine) podržava režim koji Srbiju već 13 godina drži dalje od EU, to onda znači da EU ne želi Srbiju u svom članstvu. 2) Bez obzira na 1), Srbija mora SAMA SEBE da dovede u red. Paradoksalno, Srbija će samu sebe dovesti u red primenom načela i vrednosti koje (formalno) propagira EU. Bez obzira na to što EU ta načela ne primenjuje, moramo mi. To je jedini put. 3) Građani Srbije JESU sposobni da 2). Uprkos svim pritiscima, kako od samog režima, tako i od ovih “sa strane”. Samo je pitanje želje i žrtve. Žao mi je što građani moraju da se žrtvuju da bi živeli u normalnoj državi. Tačnije da bi unormalili sopstvenu državu. Do sada to nije urađeno, ali šansa postoji. 4) Možda za mog života, a možda i kasnije, nebitno, u Srbiji će jednog dana osvanuti ŠESTI OKTOBAR. 5) Svi koji privrženost EU vrednostima sagledavaju brojanjem EU zastava na protestima protiv režima su samo za šminku, za kozmetičke a ne za suštinske promene u Srbiji. Privrženost EU vrednostima se gleda kroz borbu za njih, a ne kroz mahanje EU zastavama i stavljanjem EU zastavica na profile. Eto, toliko od mene ovim povodom.